Manifest
Čovek će uvek pisati o sebi. Priče koje priča uvek će imati veze sa njegovim uspesima i neuspesima, sa njegovim porazima i pobedama. Analizirajući sebe on će pisati istine. Ukoliko to ne bude činio slagaće samog sebe a to će ga zauvek uništiti i on će ostati nedorečen, bezličan i bez samopoštovanja. Svaka reč koju budem napisao oslikavaće najčistiju istinu i imaće veze sa stvarnim događajima iz nešeg života. Kažem "našeg života" jer ne postoji moj ili tvoj život, postoji samo ŽIVOT. Život priče i pričanja...
Za naslov svog Bloga uzeo sam poznati naslov teksta Ive Andrića koji je pročitao na dodeli Nobelove nagrade. Čovek ima potrebu da nešto kaže a način na koji to čini procenjuju ostali i vrednuju da li je to što je izrekao informacija višeg ili nižeg značaja. Ne postoje beznačajna pričanja. I najprostije brbljanje vredno je svakog divljenja jer je reč ono što nas čini ljudima tj. živima.
Zovem se Marko i to je dovoljno. Biografija = kratka. Napomenuću samo mesto življenja (Novi Sad) jer ga baš volem. Dijagnoza = sve više kritičan prema svemu što ga okružuje, što zbog ličnih kompleksa, što zbog sranja koja su sveopšte prisutna i u kojima se ogledamo. U konstantnoj želji da nešto kaže, upada u reč, tvrdoglavo zastupa istine i čudi se kako neki ne vide ili ne žele da vide nepravde. Trubadur na žici...Generalna